Brza hrana - Vaš kobni izbor

Brza hrana - Vaš kobni izbor

Brza hrana - Vaš kobni izbor
zanimljivosti   10.10.2018.

Sigurno ste mnogo puta čuli ne tako lepe reči u vezi sa brzom hranom. Brza hrana nam samo prividno štedi vreme, pošto nam skraćuje život ubrzanom aterosklerozom, većom šansom da dobijemo srčani i moždani udar ili rak. Iako je veoma loša investicija, brza hrana je ukusna, sjajno izgleda i nadohvat ruke nam je kad poželimo. Ujutru, popodne, usred noći, leti ili zimi, pekare prepune svežih pica, kroasana, piroški, bureka, krofni i pita - čekaju nas.

 

Ubrzo nakon uživanja u prelepom ukusu i mirisu brze hrane, počinju prve tegobe. Nadimanje, više gasova nego obično, bolovi u stomaku koje stvaraju nagomilani gasovi i iritirana sluzokoža celog sistema za varenje. Sve tegobe koje su postojale u želucu ili crevima, sada postaju jače. Brza hrana sadrži vrlo ukusnu, krajnje nezdravu, kombinaciju prostih šećera sa koncentrovanim belančevinama i mastima. To su pice, sva testa koja se listaju (slatka i slana) i sva pohovana hrana. U želucu takvi šećeri prelaze u kiseline a belančevine trule. Kiselina u želucu raste. Ceo organizam postaje kiseliji i usporava se metabolizam. A to je tek početak. Takva hrana dalje odlazi u dvanaestopalačno i tanko crevo, gde se crevni sokovi iz sve snage trude da svare tu hranu. Nedovoljno svarena hrana pravi nadimanje, mučninu, podrigivanje, a kada stigne u debelo crevo, pravi mnogo više gasova nego inače. Brza hrana sadrži divne, ukusne suhomesnate prozvode sa konzervansima nitritima i nitratima koji sa nedovoljno svarenim mesnim prerađevinama u debelom crevu stvaraju kancerogena jedinjenja. Ukusna lisnata testa, koja se tope u ustima, prepuna su masti. Nesvarena mast koja stigne u debelo crevo snažno ga iritira i tera da se grči, a to boli. Posebno je opasna pržena mast, jer na temperaturi prženja mast u dodiru s vazduhom stvara kancerogena jedinjenja.

 

Sve ovo je još uvek uticaj na želudac i creva. A šta se dešava kada takva hrana bude svarena, preuzeta (apsorbovana) u tankom crevu i putem krvi raspoređena po celom telu? Osim što se metabolizam već usporio zbog loše kombinacije hranljivih supstanci, dolazi do pravog napada na ravnotežu organizma.

 

Jetra je prvi organ koji se susreće ga gomilom štetnih ili prekomernih sastojaka hrane. Ona se bori da preradi belančevine i štetne produkte te prerade učini neškodljivim. Zatim, pokušava da uništi razne toksine iz hrane. U tom radu se iscrpljuje i sama oštećuje tim istim štetnim supstancama.

 

Masti i šećeri, pre nego što budu potrošeni ili uskladišteni negde u organizmu, putuju kroz krvne sudove i oštećuju im zidove. Eto prvog okidača za aterosklerozu. Posle 65-e godine ateroskleroza je prirodna pojava. Pre toga je posledica načina života. Ateroskleroza vodi u srčani i moždani udar, oštećenja bubrega ili bilo kog organa. Previše šećera iscrpljuje gušteraču (pankreas). Verovatnoća da nastane šećerna bolest raste, i ne samo to. Kada organizam shvati da u krvi ima previše šećera, on šalje i više nego što je potrebno insulina, da taj šećer spusti. Odjednom, u krvi ima manje šećera (glukoze) nego što ga je bilo pre uzimanja hrane bogate šećerom. To stvara glad, a glad vas tera da ponovo i previše jedete. Tako se stvara začaran krug. Ishod toga je šećerna bolest. Previše hrane odvodi u gojaznost. Osobe koje imaju prekomernu telesnu masu, imaju za 20% kraći životni vek od svojih vršnjaka sličnog zdravstvenog stanja ali normalne telesne mase. Gojaznost je i faktor rizika za nastanak dijabetesa tipa 2, smanjujući osetljivost tkiva na insulin, a dijabetes tip 2 pogoršava aterosklerozu.

 

Vrednosti holesterola, triglicerida i glukoze u krvi rastu i održavaju se takvi i kada se ne unosi previše masti i šećera. Oštećenja krvnih sudova i gušterače se nastavljaju. Svakodnevna šetnja od 6 km i više, značajno smanjuje LDL a povećeva HDL holesterol. To je tačno, ali često nedovoljno da se vrednosti holesterola normalizuju, jer postoji agresivan, negativan faktor ishrane koji se tome uporno suprotstavlja.

 

Previše soli u brzoj hrani i gojaznost povećavaju arterijski pritisak. To još ubrzava aterosklerozu. Jedan od dokaza za to je što smanjenje telesne mase za 11kg i više, značajno smanjuje i sistolni i dijastolni pritisak. Gojaznost je značajan faktor u razvoju ateroskleroze, koji je Svetska zdravstvena organizacija 1997. godine uvrstila u oboljenja epidemijskog karaktera.

 

Svi vitamini su u toku procesa pravljenja brze hrane skoro potpuno uništeni. Nema antioksidanasa koji nas štite. Suprotno tome, brza hrana je prepuna oksidanasa koji pogoršavaju aterosklerozu i povećavaju verovatnoću da nastane rak nekog organa.

 

Ako se brza hrana nedovoljno svari - oštetiće želudac i creva i učiniti ih korak bliže raku. Ako se dovoljno svari - oštetiće krvne sudove i bilo koji organ i učiniti ga korak bliže infarktu i raku.

 

Uz brzu hranu dobijate ukus, miris i bolest. Vi odlučite da li vredi takav paket.

 

Autor: Jelena Đorđević, lekar i viši dijetetičar-nutricionista

Povratak

Zanimljivosti

Prednost online kupovine vitamina i suplemenata

Prednost online kupovine vitamina i suplemenata

Vitamini i suplementi su proizvodi koje potrošači u Srbiji najčešće kupuju u apotekama, ali sve učestalije se preparati naručuju u online apotekama ili direktno od proizvođača. Prednost online kupovine vitamina i suplemenata je š...

Detaljno

Mentalno zdravlje i imunitet

Mentalno zdravlje i imunitet

Sigurno ste mnogo puta čuli kako naša psiha, odnosno stres koji osećamo, obara imunitet, a prijatni doživljaji poboljšavaju imunitet. To je zbog toga što se naš imuni sistem „povlači" pod uticajem steroidnih hor...

Detaljno

Muče li vas problemi sa varenjem?

Muče li vas problemi sa varenjem?

Da li ste primetili da imate bolove u stomaku, mučninu, gorušicu, da vam je trbuh često nadut, da vas muče gasovi, ili imate probleme sa pražnjenjem creva? Da li su ti problemi počeli skoro ili traju toliko dugo da ne možete ni da se seti...

Detaljno

Gojaznost ili zdravlje - mogućnost promene

Gojaznost ili zdravlje - mogućnost promene

Gojaznost je bolest savremenog čoveka. Ona, zajedno sa kardiovaskularnim i malignim bolestima, spada u najčešće bolesti danas. Zajedničko im je da ih stvara nezdrav način života - stres. Sve što organizam izbacuje iz ravnoteže je stres:...

Detaljno

Od čega bolujemo?

Od čega bolujemo?

U analitičkoj studiji „Zdravlje stanovnika Srbije", Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", koja je trajala od 1997. do 2007. a objavljena 2008. godine, praćeno je zdravlje stanovnika Srbije. Neki zaključc...

Detaljno

Da li vam je život isuviše stresan?

Da li vam je život isuviše stresan?

Nesanica, nezadovoljstvo, uznemirenost, hroničan umor, česte virusne infekcije zbog pada imuniteta, bežanje u prekomerno uzimanje hrane i alkohola, visok krvni pritisak - sve to je, često, posledica dugotrajnog stresa. Stres je korisna odbrambena rea...

Detaljno

Vitamini za kosu - da vaša #kosa_rastekaoluda

Vitamini za kosu - da vaša #kosa_rastekaoluda

Treba vam #lepakosa, #zdravakosa, #dugakosa? Ali džabe kada je vaša kosa „kao slama“. Dokle ćete morati da je kratite samo da bi ona „ličila na nešto“? Ne želite da vaša kosa liči na NEŠTO...

Detaljno

Ukusna koštica iz detinjstva - borac protiv karcinoma

Ukusna koštica iz detinjstva - borac protiv karcinoma

Karcinom i maligna oboljenja su, nažalost, najčešće bolesti modernog društva. Borba protiv raka, kao i medicinski tretmani, kao i ono što se naziva „altrenativna medicina” često su praćena kontroverzama oko metoda i l...

Detaljno

Sedam koraka za savlađivanje bolesti

Sedam koraka za savlađivanje bolesti

Prvi korak u savlađivanju bolesti je da se odstrani uzrok. To uvek počinje promenom misli i osećanja. Dobro zdravlje zahteva pozitivne misli i pozitivna osećanja. Ljubav, mir, harmonija, blagodarnost i pohvala razvijaju život i sijaju u telu, stvaraj...

Detaljno

STRANA: 12

Preporučujemo vam

MaxMedica preparati su zasnovani na ideji da zdravlje mora biti dostupno svima.

Top