Zapaljenje želudačne sluzokože

Zapaljenje želudačne sluzokože

Zapaljenje želudačne sluzokože
simptomi   15.10.2018.

Šta je zapaljenje želudačne sluznice?

 

Zapaljenje želudačne sluzokože (sluznice) je gastritis.

 

Kada se kaže gastritis, obično se misli na zapaljenje sluzokože želuca izazvane povišenom želudačnom kiselinom.

 

Povezuje se sa gorušicom, nadimanjem, bolovima pri unošenju ili dužem neunošenju hrane. Zaista, povišena želudačna kiselina jeste najčešći uzrok gastritisa.

 

Želudačnu kiselinu povećavaju razni faktori. Na prvom mestu stres, zatim iritirajući lekovi (npr. aspirin, kafetin, brufen).

 

Hrana i piće, koje iritira poput alkohola, mnogo kafe, gazirani sokovi, pržena hrana i infekcija želudačne sluzokože bakterijom Helicobacter pillory i nekim drugim bakterijama (npr. E.coli, Campilobacter) su uzroci povećanja želudačne kiseline.

 

Povišena želudačna kiselina oštećuje sluzokožu želuca i može napraviti čir (ulkus, grizlicu).

 

Gastritis može postojati i bez povišene želudačne kiseline. Takav gastritis je atrofičan i iz njega se može razviti maligno oboljenje.

 

On dovodi do megaloblastne anemije jer onemogućava usvajanje vitamina B12 iz creva.

 

Vitamin B12 nadoknađuje se suplementacijom dijetetskim prirodnim prepartima, dok suplemntacija pomaže i u prevenciji nastanka ovog oboljenja.

 

To popravlja anemiju, ali ostaje uzrok - atrofični gastritis, koga treba redovno kontrolisati zbog rizika od nastanka raka želuca.

 

Kod atrofičnog gastritisa, usled zapaljenja propadaju ćelije želuca koje prave kiselinu, zato nema smetnji kao što je gorušica. Postoje nadimanje, mučnina, ali u odnosu na gastritis, koji prati povišena želudačna kiselina, ovde ima manje simptoma.

 

Mesta na kojima su propale ćelije želuca popunjavaju se nekim drugim ćelijama (crevnim), kojima prirodno tu nije mesto. One se mogu lakše pretvoriti u maligne.

 

Zato se jednom dijagnostikovan atrofični gastritis mora ozbiljno shvatiti i redovno kontrolisati. Nedostatak simptoma ne sme biti razlog da se ne ide na kontrole.

 

Važno je reći da zapaljenje želudačne sluznice može biti akutno (naglo nastalo) i hronično (sa povišenom želudačnom kiselinom, ili bez nje - atrofični gastritis).

 

Akutni gastritisi imaju jasno izražene sve simptome i znake: mučnina, povraćanje, bolovi pri uzimanju li dužem neuzimanju hrane, nepodnošenje razne hrane.

 

Oni nastaju naglo, najčešće posle uzimanja lekova protiv bolova (nesteroidni antiinflamatorni lekovi - aspirin, kafetin, brufen), neke hrane (mnogo alkohola, kafe, gaziranih sokova) ili teškog stresa.

 

Pod teškim stresom može nastati više čireva (ulkusa) odjednom, rasutih po celoj sluzokoži želuca. Bolovi mogu da liče na bol zbog ulaska želudačne kiseline u jednjak (GERB- gastroezofagealna refluksna bolest) ili na bol pri srčanom udaru (infarktu srca).

 

Isto tako, čovek koji upravo doživljava srčani udar, može pogrešno protumačiti svoje bolove i pomisliti da ima napad gastritisa, bilo akutnog, bilo hroničnog koji je u pogoršanju.

 

Iste bolove koje daje akutni gastritis (i nekada srčani udar i GERB), daje hronični gastritis u pogoršanju.

 

Samo što je hronični gastritis, sa svojim pogoršanjima, stanje koje je poznato pacijentu, i pacijent već zna koji faktori ga pogoršavaju, a koji smiruju.

 

Hronični gastritis sa hronično povišenom želudačnom kiselinom, nagriza sluzokožu želuca i vremenom može napraviti čir. Taj čir se dalje može komplikovati.

 

Hronični gastritis, sa povišenom želudačnom kiselinom ili bez nje (atrofični gastritis), opasan je jer na terenu bilo kog višegodišnjeg hroničnog zapaljenja, pa i zapaljenja želudačne sluzokože, može nastati rak.

 

Zato su redovne kontrole obavezne.

 

Simptomi

 

Simptomi gastritisa su:

 

  • Nadimanje
  • Bolovi u gornjem delu stomaka, u toku jela ili posle dužeg perioda neunošenja hrane, ili prestanak bolova nakon uzimanja hrane
  • Mučnina
  • Nepodnošenje neke hrane uopšte (kafa, gazirani sokovi, alkohol, pržena hrana, ljuta hrana)
  • Povraćanje (samo kod nekih pacijenata)
  • Gorušica (samo kod nekih pacijenata)

 

Faktori rizika

 

Faktori rizika za nastanak gastritisa su brojni:

 

  • Hroničan stres
  • Preterano ili dugotrajno uzimanje lekova protiv bolova (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, aspirin, kafetin, brufen), kortikosterida, sulfonamida (npr. Baktrim)
  • Infekcija bakterijom Helicobacter pilory, i drugim nekim bakterijama (Escherichia coli i Campylobacter)
  • Prekomeran unos hrane odjednom (prejedanje)
  • Gladovanje

 

Kako se izboriti sa problemom

 

Borba sa gastritisom zavisi od toga da li je u pitanju akutni ili hronični gastritis u pogoršanju, ili je u pitanju hronični van pogoršanja.

 

U prvom slučaju, kada je u pitanju akutni gastritis ili hronični gastritis u pogoršanju, bolest će vas sama navesti da se javite lekaru: bolovi u gornjem delu stomaka, mučnina, povraćanje, nadutost trbuha.

 

Bolovi su jaki i mogu ličiti na bol kod srčanog udara ili gastroezofagealne refluksne bolesti (kada želudačna kiselina ulazi u jednjak).

 

Može se desiti i suprotno - da je srčani udar u toku, a vi mislite da je napad gastritisa. Nemojte oklevati i javite se lekaru.

 

U drugom slučaju, u pitanju su stalne smetnje prilikom uzimanja hrane ili nakon dužeg perioda neunošenja hrane: bol, mučnina, nadimanje, ponekad povraćanje.

 

Osobe koje pate od hroničnog gastritisa vremenom nauče da izbegavaju faktore koji pogoršavaju bolest: stres, neki lekovi, određena vrsta hrane, ne prejedaju se i ne gladuju.

 

Zatim nauče da jedu polako i pomalo, a češće, da uzimaju hranu koja im prija, a to su uglavnom: jogurt, mlad sir, kuvana, pasirana šargarepa i pirinač, kuvani krompir.

 

Nekada kašičica ulja, pavlake i mladog kajmaka, ublaži tegobe. To je zato što mast smanjuje kontrakcije (grčenje) želuca, pa tako smanjuje bolove.

 

Bitno je da ta mast ne bude pržena, jer ako je pržena njena kiselost je veća, pa će nadražiti sluzokožu želuca.

 

Sveže voće i povrće uglavnom ne prija, zbog celuloze koja mehanički nadražuje sluzokožu već oštećenu zapaljenjem.

 

Zato treba praviti sveže sokove od voća i povrća i/ili unositi vitamine i minerale kroz dodatke ishrani.

 

Hranu ne pržiti, bolje dinstati ili kuvati. Zatim možete koristiti neke čajeve za koje znate da vam prijaju.

 

U modernoj medicini koriste se razni lekovi, koje ne treba uzimati na svoju ruku (antacidi, H2-blokatori, inhibitori protonske pumpe).

 

Zatim, koriste se probiotici za zaštitu sluzokože celog sistema za varenje, jer zapaljena sluzokoža je oštećena i podložnija napadu patogenih bakterija.

 

U narodnoj medicini koristi se pelen za ublažavanje želudačnih tegoba nastalih zbog viška želudačne kiseline, a izdvaja se i đumbir koji takođe ublažava mučninu i želudačne tegobe.

 

Najbolje je posavetovati se sa lekarom oko kombinovanja moderne i narodne medicine.

 

Bez obzira da li postoje faze pogoršanja bolesti, treba redovno ići na kontrole jer je hronični gastritis teren na kome se može razviti karcinom želuca.

 

 

Jelena Đorđević

lekar i viši dijetetičar-nutricionista

 

Ginger-in - Protiv nadutosti i mučnine

Ginger-in

Therapeutic

Ginger-in 828,00 rsd

  • Preporučena dnevna doza djumbira u jednoj kapsuli
  • Prirodan lek protiv mučnine
  • Za probleme sa digestivnim traktom
  • Odličan na putovanjima
Povratak

Simptomi

Šećerna bolest

Šećerna bolest

Šta je šećerna bolest? Šećerna bolest (diabetes mellitus) je oboljenje kod koga je povišena glukoza (šećer) u krvi, a ćelije ostaju gladne šećera. Zašto se to dešava? Zato &s...

Detaljno

Osteoporoza

Osteoporoza

Šta je osteoporoza? Osteoporoza je zdravstveni problem u kome dolazi do gubitka normalne tvrdoće kostiju, usled čega one postaju lomljive. Kosti gube svoju tvrdoću zbog nedostatka gradivnih materija i postaju sunđerast...

Detaljno

Gojaznost

Gojaznost

Šta je gojaznost? Gojaznost je prekomerna telesna masa nastala usled povećanja masnog tkiva u organizmu, iznad 30% kod žena i iznad 25% kod muškaraca. Zašto je bitno reći da je gojaznost povećanje telesne mase zbog pove...

Detaljno

Prehlada

Prehlada

Šta je prehlada? Prehlada (nazeb) je zarazna bolest koju izazivaju rinovirusi i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dodje u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe. To se može desiti tako &scaron...

Detaljno

Grip

Grip

Šta je grip? Grip je zarazna bolest koju izazivaju virusi influnce (tipovi A, B, C) i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dođe u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe. To se može desiti tako što k...

Detaljno

Dobroćudno uvećanje prostate

Dobroćudno uvećanje prostate

Šta je dobroćudno uvećanje prostate? Dobroćudno uvećanje prostate je često oboljenje muškaraca između 50 i 80 godine. Čak 50-90 odsto muškaraca u tom uzrastu ima neki stepen benignog uvećanja prostate. Tegobe koje ...

Detaljno

Kamen u bubregu

Kamen u bubregu

Šta je kamen u bubregu? Kamen u bubregu je hronična bolest bubrega, gde postoji kamenac u nekom delu bubrega: bubrežnoj čašici ili bubrežnoj karlici. Kamen nastaje polako, povećava se i deformiše šupljine u bubre...

Detaljno

Zapaljenje bešike

Zapaljenje bešike

Šta je zapaljenje bešike? Zapaljenje bešike je zapaljenje sluzokože bešike izazvano infekcijom. Najčešći i najuporniji uzročnik je Ešerihija koli, koja ima posebnu sklonost da naseli mokraćne p...

Detaljno

Zatvor

Zatvor

Šta je zatvor? Zatvor (opstipacija) je otežano pražnjenje creva, bilo zbog toga što je stolica tvrda ili zbog toga što je pražnjenje creva ređe nego normalno (manje od 3 stolice nedeljno). Zatvor je često praćen naduto&...

Detaljno

STRANA: 123

Preporučujemo vam

MaxMedica preparati su zasnovani na ideji da zdravlje mora biti dostupno svima.

Top