Srčani udar

Srčani udar

Srčani udar
simptomi   15.10.2018.

Šta je srčani udar?

 

Srčani udar (infarkt srca) je izumiranje dela srca zbog nedovoljnog dotoka krvi tom delu. Može se javiti u svim uzrastima. Javlja se kao jak bol, stezanje, gušenje u sredogruđu.

 

Bol se može se širiti u ruku, vilicu ili trbuh. Kod dijabetičara infarkt srca može proći bez bolova, jer su njima zbog visokog šećera u krvi oštećeni nervi koji treba da prenesu osećaj bola. 

 

Stariji ljudi koji dožive infarkt uglavnom su već imali neko srčano oboljenje, kao što je angina pektoris, koja je nastala zbog ateroskleroze koronarnih arterija.

 

Hipertenzija povećava mogućnost da tako krta, aterosklerotična arterija pukne. Bol kod angine pektoris i kod infarkta je sličan, samo što je kod infarkta mnogo jači i ne prestaje ni posle uzimanja terapije za anginu pektoris.

 

Kod mladih ljudi infarkt srca se uglavnom javlja iznenada, bez prethodnih anginoznih bolova.

 

Rad srca posle infarkta zavisi od preostalog zdravog dela srca, opšteg zdravstvenog stanja obolelog i životnog stila, što podrazumeva način ishrane, fizičke aktivnosti i nivo stresa.

 

Simptomi

 

Simptomi infarkta srca su jak bol, stezanje, gušenje u sredogruđu.

 

Faktori rizika

 

Uzroci oštećenja arterijskog zida uključuju:

 

  • Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
  • Visoki krvni pritisak
  • Duvanski dim 
  • Dijabetes 
  • Gojaznost
  • Smanjena fizička aktivnost
  • Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl dnevno)
  • Oboljenja srca i krvnih sudova

 

Kako se izboriti sa problemom

 

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života - pravilna ishrana (koju je odobrio kardiolog, a osmislio dijetetičar-nutricionista), pravilna fizička aktivnost (koju je odobrio kardiolog, a osmislio fizioterapeut).

 

Redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa, kao i prestanak pušenja su preporučeni.

 

Pravilna ishrana treba da bude takva da održava optimalnu telesnu masu i obezbedjuje sve neophodne hranljive supstance u optimalnim količinama, pri čemu treba obratiti posebnu pažnju da unos holesterola ne bude veći od 300mg, a da se poveća unos Omega3 masnih kiselina.

 

Svakodnevna aerobna fizička akivnost, kao što je šetnja, vožnja bicikla i plivanje, mora se sprovoditi ako je odobrena od strane kardiologa.

 

Neophodni su redovni sistemtski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa i analize glukoze (standardne i specijalne - test tolerancije na glukozu i glikozilisani hemoglobin), triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija (dobrog holesterola HDL i lošeg holesterola LDL), kao i njihovog odnosa HDL/LDL, što pokazuje faktor rizika za nastanak infarkta.

 

Povremeni testovi opterećenja fizičkom aktivnošću (ergometrija). Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imao infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog).

 

Jelena Đorđević

Lekar i viši dijetetičar-nutricionista

 

Pro Nerv - Prirodna kombinacija za miran san

Pro Nerv

Therapeutic

Pro Nerv 475,20 rsd

  • Potpuno prirodna alternativa za smirenje
  • U situacijama pojačane mentalne aktivnosti
  • Ne stvara zavisnost
  • Za srčane probleme
  • Bez pigmenata
Povratak

Simptomi

Šećerna bolest

Šećerna bolest

Šta je šećerna bolest? Šećerna bolest (diabetes mellitus) je oboljenje kod koga je povišena glukoza (šećer) u krvi, a ćelije ostaju gladne šećera. Zašto se to dešava? Zato &s...

Detaljno

Osteoporoza

Osteoporoza

Šta je osteoporoza? Osteoporoza je zdravstveni problem u kome dolazi do gubitka normalne tvrdoće kostiju, usled čega one postaju lomljive. Kosti gube svoju tvrdoću zbog nedostatka gradivnih materija i postaju sunđerast...

Detaljno

Gojaznost

Gojaznost

Šta je gojaznost? Gojaznost je prekomerna telesna masa nastala usled povećanja masnog tkiva u organizmu, iznad 30% kod žena i iznad 25% kod muškaraca. Zašto je bitno reći da je gojaznost povećanje telesne mase zbog pove...

Detaljno

Prehlada

Prehlada

Šta je prehlada? Prehlada (nazeb) je zarazna bolest koju izazivaju rinovirusi i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dodje u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe. To se može desiti tako &scaron...

Detaljno

Grip

Grip

Šta je grip? Grip je zarazna bolest koju izazivaju virusi influnce (tipovi A, B, C) i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dođe u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe. To se može desiti tako što k...

Detaljno

Dobroćudno uvećanje prostate

Dobroćudno uvećanje prostate

Šta je dobroćudno uvećanje prostate? Dobroćudno uvećanje prostate je često oboljenje muškaraca između 50 i 80 godine. Čak 50-90 odsto muškaraca u tom uzrastu ima neki stepen benignog uvećanja prostate. Tegobe koje ...

Detaljno

Kamen u bubregu

Kamen u bubregu

Šta je kamen u bubregu? Kamen u bubregu je hronična bolest bubrega, gde postoji kamenac u nekom delu bubrega: bubrežnoj čašici ili bubrežnoj karlici. Kamen nastaje polako, povećava se i deformiše šupljine u bubre...

Detaljno

Zapaljenje bešike

Zapaljenje bešike

Šta je zapaljenje bešike? Zapaljenje bešike je zapaljenje sluzokože bešike izazvano infekcijom. Najčešći i najuporniji uzročnik je Ešerihija koli, koja ima posebnu sklonost da naseli mokraćne p...

Detaljno

Zatvor

Zatvor

Šta je zatvor? Zatvor (opstipacija) je otežano pražnjenje creva, bilo zbog toga što je stolica tvrda ili zbog toga što je pražnjenje creva ređe nego normalno (manje od 3 stolice nedeljno). Zatvor je često praćen naduto&...

Detaljno

STRANA: 123

Preporučujemo vam

MaxMedica preparati su zasnovani na ideji da zdravlje mora biti dostupno svima.

Top