Moždani udar

Moždani udar

Moždani udar
simptomi   15.10.2018.

Šta je moždani udar?

 

Moždani udar (šlog, infarkt mozga) je izumiranje dela mozga zbog nedovoljnog dotoka krvi tom delu.

 

Pogađa sve uzraste. Najčešće se javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima (aterosklerozu), promene u srcu (trombi), hipertenziju i/ili aneurizmu.

 

Ateroskleroza i tromb dovode do zapušenja arterije. Hipertenzija povećava mogućnost da tako krta, aterosklerotična arterija pukne ili da pukne aneurizma.

 

Aneurizma je nenormalno proširen krvni sud. Kod osoba između 15 i 45 godina najčešći uzrok moždanog udara su aneurizma i hipertenzija.

 

Kod osoba posle 45. godine, najčešći uzrok je ateroskleroza i i hipertenzija, a kod osoba posle 65 godine i uznapredovale promene na srcu koje prave trombe (različiti oblici srčane insuficijencije).

 

Pošto mozak upravlja svim delovima tela, kada izumre deo moždanog tkiva, gubi se i funkcija dela tela.

 

Oporavak posle infarkta mozga zavisi od preostalog zdravog dela mozga, opšteg zdravstvenog stanja obolelog i životnog stila, što podrazumeva način ishrane, fizičke aktivnosti i nivo stresa.

 

Simptomi

 

Zavisno od toga da li se arterija u mozgu zapušila ili je pukla, javalju su se različiti simptomi.

 

U slučaju da je došlo do zapušenja arterije, osoba će imati gubitak funkcije dela tela, kao što je nepokretnost ruke, noge, nemogućnost gutanja, govora i/ili gubitak pamćenja, ali neće imati bolove.

 

Kada je reč o pucanju arterije, pored gubitka funkcije delova tela, osoba će imati i glavobolje i/ili će povraćati, jer se krv izlila u mozak.

 

Mozak se uvećava, razvlače se moždane opne i stvaraju bol. Svi simptomi nastaju brzo i zajedno.

 

Faktori rizika

 

Uzroci oštećenja arterijskog zida uključuju:

 

  • Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
  • Visoki krvni pritisak
  • Duvanski dim
  • Dijabetes
  • Gojaznost
  • Smanjena fizička aktivnost
  • Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl dnevno)
  • Oboljenja srca i krvnih sudova

 

Kako se izboriti sa problemom

 

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života.

 

Pravilna ishrana, koju je odobrio neurolog, a osmislio dijetetičar-nutricionista. Fizička aktivnost koju je odobrio fizijatar, a osmislio fizioterapeut.

 

Redovno uzimanje terapije, redovni sistemtski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse, neurologa, fizijatra i kardiologa, kao i prestanak pušenja smanjuju mogućnost od moždanog udara.

 

Pravilna ishrana treba da bude takva da održava optimalnu telesnu masu i obezbeđuje sve neophodne hranljive supstance u optimalnim količinama, pri čemu treba obratiti posebnu pažnju da unos holesterola ne bude veći od 300 mg, a da se poveća unos Omega3 masnih kiselina.

 

Neophodna je fizikalna terapija radi povratka funkcije izgubljenih delova tela. Kada se obnove funkcije, potrebna je umerena, svakodnevna, aerobna fizička akivnost, kao što je šetnja, vožnja bicikla i plivanje, ako je odobrena od strane lekara.

 

Neophodni su redovni sistemtski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara i analize glukoze, triglicerida, ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija (dobrog holesterola HDL i lošeg holesterola LDL), kao i njihovog odnosa HDL/LDL, što pokazuje faktor fizika za nastanak infarkta.

 

Potrebni su i redovni pregledi kardiologa, jer uzrok moždanog udara može biti i tromb iz srca.

 

Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imao infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog).

 

Jelena Đorđević

Lekar i viši dijetetičar-nutricionista

 



MaxMedica MaxMedica
Ginko Forte - Za bolju moždanu aktivnost

Ginko Forte

Therapeutic

Ginko Forte 514,00 rsd

  • Sadrži posebnu kombinaciju vitamina za bolji rad nervnog sistema
  • Poboljšava pamćenje
  • Pomaže kod problema sa perifernom cirkulacijom ruku i nogu
Omega 3 - Riblje ulje visokog kvaliteta

Omega 3

Basic

Omega 3 420,00 rsd

  • Neophodna za razvoj nervnog sistema i vida
  • Snižava ukupan nivo holesterola u krvi
  • Reguliše krvni pritisak i aritmiju
  • Poboljšava imunitet
Povratak

Simptomi

Šećerna bolest

Šećerna bolest

Šta je šećerna bolest? Šećerna bolest (diabetes mellitus) je oboljenje kod koga je povišena glukoza (šećer) u krvi, a ćelije ostaju gladne šećera. Zašto se to dešava? Zato &s...

Detaljno

Osteoporoza

Osteoporoza

Šta je osteoporoza? Osteoporoza je zdravstveni problem u kome dolazi do gubitka normalne tvrdoće kostiju, usled čega one postaju lomljive. Kosti gube svoju tvrdoću zbog nedostatka gradivnih materija i postaju sunđerast...

Detaljno

Gojaznost

Gojaznost

Šta je gojaznost? Gojaznost je prekomerna telesna masa nastala usled povećanja masnog tkiva u organizmu, iznad 30% kod žena i iznad 25% kod muškaraca. Zašto je bitno reći da je gojaznost povećanje telesne mase zbog pove...

Detaljno

Prehlada

Prehlada

Šta je prehlada? Prehlada (nazeb) je zarazna bolest koju izazivaju rinovirusi i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dodje u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe. To se može desiti tako &scaron...

Detaljno

Grip

Grip

Šta je grip? Grip je zarazna bolest koju izazivaju virusi influnce (tipovi A, B, C) i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dođe u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe. To se može desiti tako što k...

Detaljno

Dobroćudno uvećanje prostate

Dobroćudno uvećanje prostate

Šta je dobroćudno uvećanje prostate? Dobroćudno uvećanje prostate je često oboljenje muškaraca između 50 i 80 godine. Čak 50-90 odsto muškaraca u tom uzrastu ima neki stepen benignog uvećanja prostate. Tegobe koje ...

Detaljno

Kamen u bubregu

Kamen u bubregu

Šta je kamen u bubregu? Kamen u bubregu je hronična bolest bubrega, gde postoji kamenac u nekom delu bubrega: bubrežnoj čašici ili bubrežnoj karlici. Kamen nastaje polako, povećava se i deformiše šupljine u bubre...

Detaljno

Zapaljenje bešike

Zapaljenje bešike

Šta je zapaljenje bešike? Zapaljenje bešike je zapaljenje sluzokože bešike izazvano infekcijom. Najčešći i najuporniji uzročnik je Ešerihija koli, koja ima posebnu sklonost da naseli mokraćne p...

Detaljno

Zatvor

Zatvor

Šta je zatvor? Zatvor (opstipacija) je otežano pražnjenje creva, bilo zbog toga što je stolica tvrda ili zbog toga što je pražnjenje creva ređe nego normalno (manje od 3 stolice nedeljno). Zatvor je često praćen naduto&...

Detaljno

STRANA: 123

Preporučujemo vam

MaxMedica preparati su zasnovani na ideji da zdravlje mora biti dostupno svima.

Top