Drugi nazivi: brez, brezuša, briza, brizovina, metlika.

Latinski naziv: Betula pendula.

Opis biljke: postoje dve vrste breza - bela ili obična breza i cvetna ili severna breza. U lečenju lekovitim biljem obe imaju jednaku vrednost. Breza je 10 do 25 m visoko drvo s tankim, vitkim grančicama i belom glatkom korom što se može ljuštiti na listiće tanke poput papira. Listovi na peteljkama su koso četvrtasti ili trouglasti, zašiIjeni i dvostruko testerasti. Cvetne rese dugačke su 3 do 4 cm, a razvijaju se zajedno s lišćem.

Stanište: Breza je drvo koje možemo naći skoro na svakom mestu. U visinu naraste do 15 metara, a karakteriše je bela kora i tanke grančice. Upotrebljava se lišće, pupoljci i kora.

• Lišće breze (betulae folium) bere se mlado, već u proleće, kada je u potpunosti razvijeno. Lišće je specifičnog gorkog i oporog ukusa, specifičnog mirisa.
• Lišće treba osušiti u hladu, na promaji, a nikada na suncu.
• Lišce sadrži oko 8% tanina, oko 8% šecera, malo etarskog ulja (0,05% u listovima, a u pupoljcima čak do 4%), smola, gorke materije, saponozida i drugog.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju sok, rese, listovi i kora. Sok se vadi krajem februara i marta, a lišće se bere za vreme cele vegetacije. Kora se prikuplja u proleće i jesen. Pupoljci sadrže mnogo eteričnog ulja, ali ne i vitamina C, kojeg ima u listovima. Eterično ulje pupoljaka povoljno deluje na disajne puteve.

Lekovito delovanje: Breza je diuretik - povećava izlučivanje tečnosti putem mokrenja.