Ovih dana najviše nam nedostaju šetnje, izlasci, druženje sa prijateljima, shopping, putovanja, ispijanje kafe u baštama kafića...sve će se to nadoknaditi onog momenta kada epidemiji i vanrednom stanju dođe kraj, i vrlo brzo i nećemo imati utisak da smo nešto važno propustili. Ali ono što svakog dana „propuštamo“, a ne može se „retroaktivno nadoknaditi“ jeste boravak na suncu.

Umereno i kontrolisanje izlaganje sunčevim zracima svakoga dana, važno je za sintezu vitamina D u našem organizmu, a samim tim i za naše opšte zdravlje. Funkcija vitamina D u telu čoveka je višestruka i nezamenljiva. Već dugo je poznata uloga ovog vitamina u očuvanju zdravlja i funkcije kostiju i zuba, ali do pre par godina nije se toliko znalo o njegovom pozitivnom efektu na očuvanje funkcije imunskog sistema (jačanje imuniteta i povećanje odbrambenog sistema organizma od razvoja infekcija), povećanje mišićne snage, poboljšanja zdravlja kože (pre svega kod psorijaze). Sve češće visoke doze vitamina D nalaze mesto i kao pomoć u terapiji kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, infekcija gornjih disajnih puteva.

Ovaj liposolubilni vitamin se sintetiše u koži iz 7-dehidroholesterola, putem fotohemijskih reakcija uz UV-B zračenje iz sunčeve svetlosti. Postoji više faktora rizika za nedostatak vitamina D (tamnija pigmentacija kože, malapsorpcija, starije životno doba, prevremeno rođenje), ali najčešći uzrok nedostatka vitamina D u organizmu je nedovoljno izlaganje suncu.

U redovnim (normalnim) životnim uslovima, suplementacija vitaminom D se uglavnom preporučuje samo u onim mesecima kada nismo dovoljno izloženi sunčevim zracima, a smatra se da je to period oktobar-mart, ali u ovim novonastalim okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusom i posledičnom preporukom socijalnog distanciranja i izlaženja iz kuće samo kada je to preko potrebno, biće potrebno da nastavimo i povećamo unos vitamina D, kako bi zadovoljili potrebe našeg organizma za ovim vitaminom. Preporuka za unos vitamina D (koju je izdala i Svetska zdravstvena organizacija) se odnosi i na decu i na odrasle osobe, a posebno na najstariji deo populacije koji zapravo pored male dece u fazi rasta i razvoja, ima najveće potrebe za vitaminom D, a mogućnost da se on prirodno sintetiše u njihovom organizmu, sada kada su izolovani u svojim domovima, svedena je na minimum. Bez vitamina D kod starije populacije, njihove već demineralizovane i oslabljene kosti biće još više sklone prelomima, a bol u mišićima i zglobovima biće izraženija.

Celokupna situacija i briga o očuvanju zdravlja, kako ličnog tako i zdravlja cele porodice, neminovno se odražava na psihičko stanje i raspoloženje svakog odraslog pojedinca, što je još jedan od razloga za dodatni unos vitamina D, koji stimuliše oslobađanje neurotransmitera (prenosioca poruke u nervnom sistemu) serotonina, koji je direktno odgovoran za poboljšanje raspoloženja, povećanje volje i životne i radne energije.

U Srbije je Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih suplemenata definisana maksimalna dnevna doza vitamina D i ona iznosi 400IU (10mcg). U narednim danima, tokom dužeg boravka u zatvorenom prostoru, neka to bude i vaša dnevna doza ovog vitamina za dobro zdravlje, jak imunitet i bolje raspoloženje.

Ostanite zdravi,

Vaša stručna redakcija

MaxMedica

---