Crevne infekcije

Šta su crevne infekcije?

Crevne infekcije su infekcije dvanaetopalačnog, tankog i debelog creva. Uzročnici crevnih infekcija mogu biti bakterije (npr. salmonele, ešerihija koli, helikobakter pilori), virusi (npr. enterovirusi), protozoe (npr. amebe), razni paraziti (npr. svinjska i goveđa pantljičara, dečja glista). Čovek se može zaraziti preko zagađene hrane, vode, zagađenih predmeta sa kojima je u kontaktu, prljavih ruku (tako i sam sebe može zaražavati). Svako se može zaraziti. Simptomi su nekada blagi (mučnina, nadimanje, češće stolice), a nekada su izraženiji (povraćanje, proliv, bolovi, gubljenje na težini, malaksalost, povišena telesna temperatura). Pošto tegobe mogu dati i druga oboljenja creva koja nisu infektivna (razna zapaljenja, trovanja, maligna oboljenja) i oboljenja organa van sistema za varenje, treba uraditi mikrobiološki pregled stolice i ostala ispitivanja (npr. fizikalni pregled, ultrazvuk stomaka i male karlice, pregled krvi i urina). Jako je važno da li su tegobe počele do 24h (do 7 dana) posle unošenja neke hrane i da li neko sa kim ste dolazili u kontakt ili ko je jeo istu hranu koju i vi, ima slične tegobe.

Simptomi

Blaže tegobe:
- mučnina
- nadimanje
- češće stolice

Izraženije tegobe:
- povraćanje
- proliv
- bolovi
- gubljenje na težini
- malaksalost
- povišena telesna temperatura

Kada su tegode izražene u vidu proliva, povraćanja i povišene temperature, može doći do po život opasne dehidratacije. Na dehidrataciju su posebno osetljivi deca, stari i osobe sa hroničnim oboljenjima.

Ove tegobe mogu dati i druga oboljenja creva koja nisu infektivna (razna zapaljenja, trovanja, maligna oboljenja) i oboljenja organa van sistema za varenje.

Faktori rizika

Faktori rizika su higijenski neispravna hrana, voda, predmeti, prljave ruke (tako čovek može i sam sebe može zaražavati).

Posebno opasni su meso i mesne preradjevine sumnjivog porekla, koje nisu prosle sanitarnu kontrolu i nemaju pečat. One mogu biti izvor trihinoze, a stomačne tegobe mogu biti skoro neprimetne ili postojati samo 7 dana od zaražavanja, dok su larve trihinele (svinjske pantljičare) još u crevima. Posle toga larve probijaju zid creva i odlaze u bilo koji organ i prave ciste. Te ciste mogu ugroziti život čoveku ili ostaviti trajnu invalidnost, a pošto sporo rastu, godinama ne daju nikakve simptome. Najčešći izvor truhinele je svinjsko meso, ali može biti i neko drugo, npr. konjsko.

U istoj meri kao trihinoza, opasna je ehinokokoza. Nju izaziva ehinokok, pseća pantljičara. Čovek se zarazi tako što dlaka zaraženog psa dospe na hranu. To se desi ili tako što pas prilazi hrani ili čovek ne pere ruke pre nego počne da radi sa hranom. Može se desiti i kada zaraženi pas nije u vašoj blizini. Na primer, kupite zelenu salatu na kojoj je dlaka sa ehinokokom i nedovoljno je operete.

Najčešći izvor salmonele i ešerihije je zaražen čovek koji priprema hranu. U objektima društvene ishrane oni koji rade sa hranom moraju prolaziti sanitarne pregleda na 6 meseci.

Kako se izboriti sa problemom

Ako je neka od sledećih tegoba izražena: povraćanje, proliv, bolovi, gubljenje na težini, malaksalost, povišena telesna temperatura, javite s lakaru. Ako neko sa kim ste dolazili u kontakt ili neko je jeo istu hranu koju i vi, ima slične tegobe kao vi, makar bile i blage - javite se lekaru.

Ako primetite oticanje očnih kapaka, do 7 dana nakon što ste jeli neko meso (posebno svinjsko), javite se lekaru. To može biti znak da je trininela u crevima. Ako se tada javite lekaru i počnete sa terapijom, komplikacije mogu biti minimalne.

Da biste pomogli svom sistemu za varenje da se lakše izbori sa infekcijom, pored terapije koja vam je propisana, potrebno je uvesti poseban režim ishrane. Potrebno je prvo isključiti iz ishrane hranu koja smeta većini ljudi: pržena hrana, grickalice, hrana iz pekare (posedno lisnata testa), gazirani sokovi. Ne kombinovati proste ugljene hidrate sa koncentrovanim mastima i koncentrovanim proteinima - stvara se dodatna kiselina u želucu. Najbolje je jesti hranu spremanu u svojoj kuhinji. Zatim, privremeno, dok vam vidno ne bude bolje, izbaciti iz ishrane životinjske namirnice: meso, mleko, jaja i sve proizvode u kojima se oni nalaze u nekom obliku. Jesti kuvani kromprir, šargarepu i pirinač, tostiran beli hleb ili dvopek u kome piše da je postan (što je retko, jer mu dodaju surutku ili mleko u prahu u proizvodnji), sokovi od svežeg voća, neki postan keks, posne supice "iz kesice" (instant), čaj koji vam prija (npr. nana, kamilica).

Kada su tegode izražene u vidu proliva, povraćanja i povišene temperature, može doći do po život opasne dehidratacije. Na dehidrataciju su posebno osetljivi deca, stari i osobe sa hroničnim oboljenjima. Zato je važno unosti dovoljno tečnosti, minimum 2 litre dnevno kroz čaj, supice i sokove. Jesti i piti češće i pomalo, da se ne bi propteretio sistem za varenje, te došlo do još jačeg povraćnja i većeg gubitka tečnosti.

Možete uzimati čajeve protiv nadimanja (nana, morač, kim). Protiv proliva koriste se crni čaj i pelin. U cilju zaštite sluzokože celog sistema za varenje, a posebno tankog creva, mogu se uzimati prebiotici (inulin) sa probioticima (korisne bakterije Lactobaccilus i Bifidobacerium).

Autor:Jelena Đorđević
lekar i viši dijetetičar-nutricionista

Proizvodi

ParPak d.o.o Zadrugarska 74, 11080 Zemun, Srbija | info@mm-global.com