Ateroskleroza

Šta je ateroskleroza?

Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero – kašasto, i reči skleroze- tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije. Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja. Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da značajno smanjuju protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja. Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. Ateroskleroza je tihi ubica, napreduje sporo i sigurno a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.

Simptomi

Ateroskleroza obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije. Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pectoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem. Anginozni bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i samim tim da postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Emocionalni stres može izazvati anginozni bol. Kada se aterosklerotični plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata, koje obezbeđuju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu. Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije.

Faktori rizika

Uzroci oštećenja arterijskog zida uključuje:
1. Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
2. Visoki krvni pritisak
3. Duvanski dim
4. Dijabetes
5. Gojaznost
6. Stres
7. Smanjena fizička aktivnost
8. Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl dnevno)

Kako se izboriti sa problemom

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života - pravilna ishrana i umerena, aerobna fizička akivnost, kao što je brza šetnja, vožnja bicikla i plivanje; zatim redovni sistemtski pregledi i analize glukoze (standardne i specijalne - test tolerancije na glukozu i glikozilisani hemoglobin), triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija, dobrog holesterola (HDL) i lošeg holesterola (LDL), kao i njihovog odnosa (HDL/LDL) što pokazuje faktor fizika za nastanak infarkta. Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imamo infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog). Osobe sa aterosklerozom moraju da promene svakodnevne navike. Počevši od navika u ishrani. Hrana bogata omega 3 masnim kiselinama, smanjuje rizik od nastanka ateroskleroze, ali i ublažva dalji razvoj bolesti. Neophodno je redovno se baviti fizičkom aktivnošću i održavanje optimalne telesne težine. Pušačima se savetuje prestanak pušenja. Smanjenje stresnih situacija i ograničena upotreba alkohola može takođe poboljšati zdravlje srca.

Autor: dr Olga Ličina

Proizvodi

ParPak d.o.o Zadrugarska 74, 11080 Zemun, Srbija | info@mm-global.com