Angina pectoris

Šta je angina pectoris?

Angina pektoris je medicinski naziv za bol u grudima ili nelagodan osećaj zbog koronarne bolesti srca Simptomi angine pektoris nastaju kada srce ne dobija dovoljno kiseonika. To se naziva ishemija. Nastaje zato što su arterije sužene, a najčešći uzrok njihovog suženja je ateroskleroza. Angina pektoris se može pojaviti i kod ljudi koji imaju bolest srčanih zalistaka, hipertrofičnu kardiomiopatiju (bolest srca gde dolazi do njegovog uvećanja) ili visoki krvni pritisak.

Simptomi

Simptomi su nelagodnost, bol, stezanje, gušenje u sredogruđu. Pacijent raširenom šakom pokazuje gde ga boli. Bol se može se širiti u ruku, vilicu ili trbuh. Na primer, trčanje za autobusom može pokrenuti napad angine. Tokom vežbanja, usled jakih emocija ili ekstremne temperature. Angina je znak povećanog rizika od srčanog udara, zastoja srca i iznenadne srčane smrti.

Stabilna angina
Uvek je nečim izazvana, epizode anginoznog bola su predvidive. Usled fizičkog ili emotivnog napora.

Nestabilna angina
Kod osoba sa nestabilnom anginom, bol u grudima je neočekivan. Osećaj nelagodnosti može biti teži i duži nego kod tipičnog anginoznog bola. Najčešći uzrok je smanjen protok krvi do srčanog mišića, jer su koronarna arterija sužene usled ateroskleroze. Uzrok mogu biti i upale i infekcije.

Prinzmetal angina
Nastaje bez povoda usled spazma (grča) koronarnih arterija (arterija koje ishranjuju srce). Uvek se javlja kod osoba koje miruju, nikakav prethodni napor ne izaziva aniginozni bol.

Faktori rizika

1.Duvanski dim, nikotin sužava arterije, a ugljen monoksid iz cigarete smanjuje mogućnost vezivanja kiseonika za hemoglobin i tako njegovu distribuciju do ćelija.
2.Visok krvni pritisak
3.Stres
4.Gojaznost
5.Smanjena fizička aktivnost
6.Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl dnevno)   

Kako se izboriti sa problemom

Da bi se sprečio nastanak angine pektoris ili da bi se smanjila učestalost angionoznih napada, potrebne su promene u svakodnevnom životu. Ishrana treba da bude sa niskim procentom masti, da bi se sprečilo povećanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi, a masti koje se unose treba da sadrže više Omega3 masnih kiselina. Obroci treba da budu prepolovljeni, ali učestaliji. Isto tako treba voditi računa o količini soli u ishrani i unosu dovoljne količine tečnosti, 2-3 litre dnevno. Fizička aktivnost, kao i ishrana, treba da je umerena, svakodnevna i prilagođeva zdravstvenom stanju pacijenta. Neophodne su redovne kontrole kod kardiologa i lekara opšte prakse i redovno uzimanje propisane terapije.

Autor: dr Olga Ličina

Proizvodi

ParPak d.o.o Zadrugarska 74, 11080 Zemun, Srbija | info@mm-global.com